Lavanda – Lavanda angustifolia

Narodna imena. Despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik.

Botaničke karakteristike – Raste kao nizak žbun visine 50-80 cm. Stabljike su mnogobrojne, dlakave i četvorougaone. Listovi su linearno-šiljasti, sedeći (bez lisnih drški) i naspramno su raspoređeni. Cvetovi su sitni i sakupljeni u klasolike cvasti i jako lepe ljubičaste boje, zbog čega se gaji i kao ukrasna biljka. Cvetovi kao i čitava biljka su izuzetno prijatno mirišljavi. Cveta u julu i avgustu. Stanište. Raste na livadama, na suvim, toplim i krševitim padinama Mediterana. Inače se gaji kao ukrasno bilje u vrtovirna i parkovima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore.

Hemijski sastav – Eterično ulje cvetova najviše sadrži linalilacetat i linalool.Osim toga sadrži i tanine, flavonoide, fitosterole i kumarine.

Primena – Lavanda se koristi kao blago sredstvo za smirivanje kod nervne iscrpljenosti, kod problema sa spavanjem, za povećanje lučenja žuči, za ublažavanje grčeva probavnog trakta, protiv gasova u crevima i kao diuretičko sredstvo. Upotrebljava se i kod probavnih smetnji, kod lenjosti creva. Eterično ulje dovodi do poboljšanja prokrvljenja, blage nadraženosti i poboljčava regenerativne procese u dubljim slojevima kože.

Način upotrebe – Najčešće se koristi za pripremu čajeva, tinktura, eteričnog ulja, kupki ili inhalacija. Lavanda, može pomoći u rešavanju niza zdravstvenih tegoba.

Sastav Lavande – od lavande se koristi uglavnom cvet, koji sadrži mineralne i gorke materije, tannin i 1-3% eteričnih ulja. Prevashodno se radi o linalijacetatu (30-60%), borneolu, izoborneolu, geraniolu, lonalolu i cineolu, zatim o 12% tanina, kao i antocijanu, gorkim materijama i smoli. Nasuprot tome, stabljika i list sadrže mnogo više tanina, ali na uštrb eteričnih ulja.

Lekovita svojstva lavande: Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava. U lekovite svrhe upotrebljavaju se cvetovi biljke koji imaju antiseptičko i umirujuće dejstvo.

Lavanda je lekovita biljka vredna pažnje. Nazivaju je mediteranskom kraljicom, a tu je titulu zaslužila brojnim lekovitim svojstvima. Biljka lavanda je prvobitno rasla u zapadnom Sredozemlju. Njen naziv potiče od latinske reči “lavare”, što znači „umivati se. Raste u obliku malog grma, u visini od 30-70 cm. Karakterišu je ljubičasti cvetovi i aromatičan miris. Lako se uzgaja kako u suvim tako i u vlažnim podnebljima.

Uslovi uspevanja: uspeva na svim tipovima zemljišta ali voli dosta hraniva. Toploljubiva je biljka i dobro izdržava dugotrajne letnje suše. Proizvodi se setvom semena u jesen, iz rasada u oktobru na međuredno rastojanje 70 x 40-50cm u redu, vegetativno deljenjem bokora u jesen ili u rano proleće i poleganjem stabla i ožiljenim reznicama.

Razlika između prave lavande i lavandine. U donjoj tabeli ćete upoznati osnovne razlike i njihovu upotrebu.